Dalmatinska Elegija

I ova mala kala u suncu, cviæu sva,
kontrade skalinade, di šetat san se zna
i ti fumari stari iz koji dima ni,
i naše none bone èa volimo ji svi...

To nestaje sve daje, sve to èa srce zna,
drugare tražim stare, al furešt sad sam ja.
ni Duje, Dane Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.

Te škure balature èa stididu se sad,
ferali èa su sjali kad mrak bi pa na grad.
portuni i kancuni di èeka san je ja,
šentade serenade, noæ puna pisme sva...

To nestaje sve daje, sve to èa srce zna,
drugare tražim stare, al furešt sad sam ja.
ni Duje, Dane Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.

Sve nestaje sve daje u dragom gradu tom,
sve nestaje, al' traje ta bol u srcu mom.