Zatocenik

U teshke okove je pretochena kruna
Fizichki sputan lutam prostranstvima uma
Trazhim izgubljenu moc, novu varnicu
Bez svetla sagledao nisam svoju tesnu tamnicu
Mrak odbija pogled, vidim samo proshlost
Vreme kada spokoj tek zavladao je Dolom
Posle ratova silnih vodjenih za tle plodno
Tada marljivi se seljak rodu nadao dobrom
Vidim uzdignute pehare za gozbenim stolom
Preuranjeno slavlje pokazalo se kobno
Razvoj dogadjaja izgnanici pratili su pomno
Kovali su planove i macheve za hordu
Vidim vatre kroz dolinu, golem beshe njihov logor
Lakomi na mesto u hijerahiji novoj
Neki prebegoshe zorom, s boka izvrshen je proboj
Ta je izdaja sasekla svaku nadu za otpor
Usledio je pokolj...

Okretanje chekrka, shkripa teshkih vrata
Da li ugledacu opet milu svetlost belog dana?
Pred skuchenom celijom kraj figure tamnichara
Meni obraca se izdajnik, na glavi kruna sjajna
Recnikom zmije, racunajuci valjda
Posle dugotrajnog samovanja volja biva slaba
Ali odgovor na ponudu da s njim Dolinom valadam
Samo prezrivi je pogled i lice puno shlajma
Shamar! Svaki udar koji zamahne da zada
nece boleti k'o fakat da pod njim Dolina strada
dok bespomocan tamnujem. Sudba mi je jasna
bicu pogubljen na brdu za nepuna dva sata

Kada machke nema, mishevi kolo vode
Zaboravishe brzo mene vojvode
Plemenske stareshine i hajduchke vodje
Ravnice nikad nece biti slobodne
Dok se barjak ne vine i u borbu se podje
Jauk muchenih zove me
Dopire kroz reshetke
Moje teshke tamnice

Ochi su mi bolne ali radujem se svetlu
Hodam svezan u koloni s dobosharem na chelu
Koji svira chet'ri duga takta posmrtnog marsha
Moje sestre, moja braca, svedoci moga kraja
Morah doci doovde da do moje svesti dopre
Posle nasilne smrti ja bicu ponovo rodjen
Okovi su nedostojni snage moje volje
Hrpa istopljenog chelika mi pada pod noge
Dok u neverici dzelat sklapa svoje kapke ochne
nepojmljiva sam sila, nisam obichan chovek
jednim potezom ruke pretvaram vas u patuljke
proterujem iz Doline na okolne brezhuljke
topim oshtrice macheva, lomim lukove i strele
sada postajem bauk nadvijen nad vashe pleme
kada deca neshto zgreshe zhene pominjace mene
prinosicete zhrtve jer su strah i trepet
moj orkanski dah, moje zenice od vatre
I nece proci dan bez ponavljanja mantre:
Ma koliko bio jak, ma koliko dobar plan
Nek se macha ne hvata onaj koji ne shvata

Kada machke nema, mishevi kolo vode
Zaboravishe brzo mene vojvode
Plemenske stareshine i hajduchke vodje
Ravnice nikad nece biti slobodne
Dok se barjak ne vine i u borbu se podje
Jauk muchenih zove me
Dopire kroz reshetke
Moje teshke tamnice