Njenog brata znao sam tako... Iz èuvenja...
Nisam puno mario za te Doðoše...
Vukla se ko kornjaèa jedna jesen lenja...
Spori dani davno proðoæe...
Pretio je da æe on na put da mi stane...
I da mu se sestre okanem...

A... Mi smo samo šetali... I pomalo kisli...
Dobro sam se nagled'o njenih koraka...
Druge su mi devojke pobegle iz misli...
Prhnule... Ko jato èvoraka...
Tih je dana zvonilo u èast Malog Princa...
I odvažnog Bilbo Baginsa...

Na svim mojim crkvama satovi su stali...
Kazaljke se, sreæom, baš tada sklopiše...
Sto hiljada reèi znam... Al' jedna mi fali...
Da nju kako treba opišem...
I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše...
Al'... Ni nalik na druge Doðoše...

Otad baš ne uzimam svaku što se pruža...
Srce se odupire... Pa se privikne...
Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža...
Pa da na kraj sveta iznikne...

Ma... Da se redom postroje odavde do æoška...
Nijedna ko moja Doðoška...
Ta, idi...
Kao moja lepa Doðoška...

Enviar Tradução Adicionar à playlist Tamanho Cifra Imprimir Corrigir